Kiša je stala kada je to bilo potrebno. Predivno sunčano popodne, a baš sam strepeo , da ćemo i danas kao ovih dana, kisnuti,  ovoga puta prateći  pvi trening fudbalera Radničkog. Da li to nešto znači!!?? Javilo se Sunce!

Ajde, preterao sam, ali , bilo je zista tako. Bilo je dvadesetak minuta pre pet kada sam ušao u hodnik koji vodi ka svlačionicama. Odavno nisam. Nisu mi davali. Valjda se nešto menja. Ušao sam u svlačionicu trenera, pozdravio sam Acu Kuzmanovića, nismo se videli , ima sedam godina. Nije se promenio.  U treningu je. Sa njim prvi saradnik Marko Maančić,  zatim Nenad Jončić , Milan Stavel i Ivan Džunić.

Kao nekada, ušao sam potom  u svlačionicu fudbalera. Nekoliko starijih igrača, mladjih koji već igraju za prvi tim , grupa povratnika  i mladići koji su iz podmlatka  selektirani u prvi tim. 

Sačekao sam ulazak  Aleksandra Kuzmanovića šefa Stručnog štaba i njegovih saradnika. Pozdrav sa igračima.

Ostavio sam ih same da se dogovore i sačekao  napolju.  Šetao sam terenom . Predivno izgleda. Ova kiša je blagoslovila sve terene na  Gradskom stadionu.  Kako je po tradiciji,  kapiten Filip Tolić poveo je grupu na ,,četvrti teren,,. Za njima novinari, treneri…

Nisam mogao da verujem taj četvrti teren, koji je pošlog proleća bio prava njiva, sada je pravi tepih. Da,  kiša, ali i rad, djubrivo, valjanje. Radnički je sada i zaista kompletiran. Glavni i tri travnata terena za normalan rad.

I počelo je.  Fudbaleri su čekali Milana Stavela koji je ,,izdao naradjenja,, . Najpre, kao i uvek,  ,,krugovi,, a potom rad sa lopotom, lagano, razgibavanje…
Dok su igrači  ,,okretali,, prve  ,,krugove,, kao po običaju  novinari su   ,,uzeli,, izjave. Najpre od novog  starog trenera Aleksandra Kuzmanovića.

 Najveće pojačanje Radničkog u ovom prelaznom roku biće sigurno Denis Ristov. Denis se vratio ,,kući,, i to će biti velika korist za Radnički.
U karijeri jednog fudbalera čini se da je najteži odlazak. Marko Mančić došao je kao dete na Stadion kraj Nišave. Prošao sve selekcije , ušao mlad u prvi tim, bio kratko u Zvezdi, vratio se u Pirot, a potom bio značajan igrač u niškom Radničkom, da bi se vratio u matični Klub da završi karijeru. Marku Mančiću će biti, verujem, organizovana oproštajna utakmica, sigurno, ali on ne odlazi iz Radničkog i fudbala. Marko je od danas, zvanično prvi saradnik Ace Kuzmanovića. Sve ovo , inspirisalo me, da prekinem njegov rad i pozovem na razgovor, koji ćemo pamtiti obojica. Ali će ostati u njegovoj fudbalskoj priči i istoriji Radničkog.

Bila je ovo prva priča sa Stadiona kraj Nišave. Da, Radnički je jedna od mojih ljubavi ,  ne mogu da se oduprem osećanjima,  to sam osetio i danas, bez obzira na sve što mi se zlo dogadjalo. Iskreno verujem, da upravo oni, koji su mi do suza nanosili bol , da , da oni više nikada neće kročiti na Stadion kraj Nišave. Valjda neće biti potrebni jer su samo nanosili štetu . Oni i njihove bodljikave žice , ustvari su promenili ,,lice,,  jednom časnom sportskom kolektivu! Možda su i zato ovako plaćeni ,,računi”.

Novi, izmenjeni Radnički, sa  starim  dobro poznatim fudbalerima, ali  i sa   mladim snagama  , nadam se da će biti spreman za još veća dela. Ojačan još, verujem.

Da li Srpska ili Prva liga, nije svejedno, ali neka Radnički ostane – Radnički, onakav kakvog ga volimo decenijama !!!