Omladinci Čukaričkog završili su takmičenje kao četvrti u elitnom rangu, iza Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine. Belo-crni su postigli okruglo stotinu golova, što je potvrda igara lepih za oko. Ipak, najbitnija od svega je činjenica da je Omladinska škola Čukaričkog nastavila sa proizvodnjom igrača za prvi tim. Na početku razgovora šef struke mladog tima Brđana Veličko Kaplanović istakao je zadovoljstvo onim što su omladinci ostvarili u upravo završenoj sezoni.

- Moram da budem zadovoljan. Igrali smo lep fudbal, uspeli smo da napravimo promociju igrača rođenih 2002. godine, što je iznad svakog rezultata. Takođe, momke rođene 2003. godine smo stavili u sistem, oni su u drugom delu sezone skrenuli pažnju na sebe. Rezultatski, manje-više to nije u prvom planu, ali opet, postigli smo sto golova, što je velika stvar. Jeste sezona bila naporna, sa dosta problema od početka, velikim brojem utakmica, na proleće gotovo da nije bilo vremena za trening. Isto tako, prezadovljan sam što smo taj deo šampionata završili bez ijednog povređenog igrača, i to je veliki uspeh – kazao je Veličko Kaplanović, šef struke omladinaca Čukaričkog.

Kakav je stil igre kojem ste težili sa omladincima Čukaričkog?

- Trudili smo se da igramo dopadljivo, na gol više. U svim derbi utakmicama smo bili dobri, naročito u prolećnom delu prvenstva, u tim susretima nismo doživeli poraz. Dobili smo Partizan i Brodarac, sa Crvenom zvezdom i Vojvodinom je bilo nerešeno, a opšti je utisak da smo u svim tim mečevima bili bolji na terenu. Dobijali smo pohvale od svih ljudi koji rade u Čukaričkom. Taj dopadljiv fudbal nam je i doneo satisfakciju da Lukić prvi, pa Ergelaš, Drezgić, dođu u situaciju da su u prvom timu, da u poslednjem kolu debituju Rogan, Petković, Grgić... Jeste prvi tim obezbedio razliku, ranije je izborio Evropu, jesu se stekli uslovi da naša deca potom debituju. Ali, ne sumnjam da bi oni i u drugim uslovima dobili šansu i da bi se pokazali – kazao je Kaplanović, koji je potom dodao:

- Četvrtu-petu godinu sam na poziciji šefa struke omladinaca. Napravili smo trend da deca direktno, ne svi naravno, ali u velikom broju, izlaze u prvi tim. I sada je to bio slučaj, nekoliko momaka će početi pripreme sa prvim timom. Smatram da je to velika stvar, da momci koji direktno dođu u prvi tim mogu da odigraju mečeve na visokom nivou. Tek onda sve ovo ima smisla i pokazuje nam da smo na dobrom putu.

Stadion BASK-a na Carevoj ćupriji je od početka prošle sezone nova baza omladinaca i kadeta Ćukaričkog.

- To je fantastična stvar. Klub je to rešio letos, a mi se na tamo osećamo kao domaćini. U pravom smislu te reči, sve mečeve smo dobili, samo smo sa Crvenom zvezdom i Vojvodinom odigrali nerešeno. Odgovara nam teren koji je širok, gde može da se igra, imamo fantastične uslove za rad, jednostavno BASK je bio pravi potez.

Mnoštvo igrača Čukaričkog je postizalo golove, konkretno najmanje jedan pogodak upisalo je 17 omladinaca belo-crnih.

- Dosta igrača je postizalo golove, eto na primer Drezgić je jedan od efikasnijih sa devet golova. Trudili smo se da sve igrače uključimo u sistem, da svi budu bitni. To se odnosi i na gerenaciju 2003, tu su Petković, Ajdar, Grgić... Pokazali su kroz način igre da mogu sebe da iskažu. Iskreno, dosta muke je bilo u prvom delu sezone, ali smo u drugom uspeli da budemo tim. Momci su prihvatili zahteve, shvatili su šta im je činiti, a nama je bilo da im kroz omladinski fudbal približimo seniorske zahteve. Taj prelaz je nešto gde se deca najviše gube. Predsednik našeg kluba Dragan Obradović ima viziju, prihvata to da njegovi igrači iz Omladinske škole dobijaju šansu i moram da istaknem da im je na kraju on i najveća podrška.

Da li je jeftinije napraviti igrača kroz omladinsku školu ili dovesti potencijalnog prvotimca sa strane?

- Lično, nikad ne bih dovodio igrača koji nije minimum 30 posto bolji od onoga što mi imamo u Omladinskoj školi. Moja poruka treneru Đorđeviću, sa kojim imam sjajnu saradnju na dnevnom nivou, je da treba da veruju u dečake Čukričkog. Uvek sam za to, nema lepše stvari za trenere koji rade u školi, kad vidite da je neko dobio i iskoristio šansu. Naša deca su u svim takmičenjima svaki gol, svaki bod, apsolutno zaslužili, bez ijedne mrlje, bez situacije da nam je neko nešto poklonio. Ta deca zaslužuju i na kraju krajeva dobijaju tretman. Presrećni smo i kad vidimo da će se u klub sa pozajmica vratiti Nikčević, Radojičić, da će dobiti šansu na pripremama. Isti je ranije bio slučaj sa Kamenovićem, Rakonjcem, Vidosavljevićem... To je blago Čukaričkog, oni imaju osećaj pripadnosti klubu.

Mnoštvo igrača Čukaričkog koji su prošli Kaplanovićevu školu i dalje su u kontaktu sa svojim trenerom iz omladinaca, često pitaju za savet...

- To su stvari koje meni kao treneru najviše prijaju. Kad se neko prvi put sretne sa mnom, kad dođe iz kadeta u omladince, bude tu dosta problema i nerazumevanja. Da bi deca razumela nameru trenera, potrebna im je i podrška sa strane. Dešava mi se da kad ti momci odu od mene, da ostanemo u kontaktu, posebno od generacije 2000. godišta, iz koje imamo sedam igrača sa ugovorima, što je neverovatan podatak. Kad vam neko posveti neki gol, to je najveća nagrada koja svakom treneru, pa i meni, prija. Tako je bilo i ranije dok sam bio u BSK-u iz Borče i Crvenoj zvezdi. Pomenuću samo odnos koji imam sa Asmirom Kajevićem i Stefanom Savićem još dok smo bili u Borči.

Imao je šef struke Čukaričkog i poruku za momke koji ne uspeju da odmah skrenu pažnju na sebe i da zaigraju za prvi tim.

- Šapić je najbolji primer za to. Otišao je iz kluba na pozajmice, prvo u treću, potom u drugu ligu, pa se vratio na Banovo brdo, sada je zamenik kapitena, jedini igrač koji je u klub došao pre Dragana Obradovića. On je jedinstven i primer je svim tim momcima. Ta deca su na početku, nije bitno gde će biti sutra, već za dve, tri, četiri godine, to je proces. Ne smeju da dolaze u situaciju da ne žele da igraju, na primer u trećoj ligi. Ako tamo budu vredeli, igraće u drugom rangu, ako se i tamo pokažu, eto ih opet u eliti. To je logičan sled stvar, ništa ne sme da im bude ispod časti, pa i ako se zaobilaznim putem budu vratili. Čak i ako Čukarički bude mislio da oni ne vrede dovoljno, imaće šansu da se pokažu na nekom drugom mestu. Uostalom, pogledajte koliko igrača iz Crvene zvezde i Partizana je svoju sreću našlo u našem klubu. Nije bitno gde igraš, već kako igraš.

Na pitanje da izdvoji jednu utakmicu koja je bila baš po njegovom ukusu, Kaplanović ipak nije mogao odmah da se opredeli.

- Meč protiv Vojvodine u prvom delu sezone, iako nismo pobedili. To je bio Čukarički kakvog želim, demonstrirali smo sve što je trebalo. A za Novosađane su igrali tada Novevski, Miletić, Kabić, da ne nabrajam dalje... U drugom delu, sve derbi mečeve smo odigrali odlično. Teško je zaista izdvojiti jednu utakmicu.

Preliminarni plan za početak priprema za novu sezonu je napravljen.

- Sezona će početi 5. avgusta, imamo šest nedelja za pripreme, verovatno ćemo jedan deo obaviti na Kopaoniku. Sledeće sezone će u Omladinskoj ligi igrati 16 klubova, što je dobra stvar. Deca će sad imati zaslužen odmor, dobiće program da odrade stvari koje su potrebne i krećemo sve iznova.

Kaplanović je uporedio klub u trenutku kad je došao na Banovo brdo i u sadašnjem momentu.

- Osam godina sam u Čukaričkom, došao sam ovde na poziv Milana Lešnjaka, tadašnjeg koordinatora Omladinske škole. Pozvao me da dođem iz Zvezde i kazao je „Hajde da napravimo nešto“. Iz ovog ugla, napravili smo dosta. U prvom timu iam sigurno petnaest igrača iz naše škole. Time ne može niko da se pohvali, to je činjenica. A biće ih još više. Bitna je filozofija kluba, da igrači iz škole dobijaju šansu. I ne zbog toga što moraju da igraju dva „bonusa“. Na primer, Kamenović je tu od početka, došao je u situaciju da igra u prvom timu i da ostvari veliki transfer. Iskuniji igrači u prvom timu će morati „debelo“ da se potrude, klinci koji dolaze su vrlo talentovani. Verujem da Čukini momci mogu dosta, ubeđen sam u to. Sigurno sam u nekim situacijama i subjektivan, ali sa razlogom – priznao je Kaplanović, koji se potom zahvalio svojim najbližim saradnicima:

- Uspeh koji je napravljen je zasluga čitavog stručnog štaba. Tu su Slobodan Dinčić i Vladimir Bulatović, Uroš Đedović i Darko Mladenović. To su momci koji su izneli sve probleme na najbolji mogući način, samo mi znamo kako je sve izgledalo od Zlatibora, preko zimskih priprema, pa sve do sada. Kad se crta podvuče, vidimo da trud nije bio uzaludan.

Na kraju, Kaplanović je sa ponosom govorio o rezultatima prvog tima.

- Za mojih osam godina, koliko sam na Banovom brdu, smatram da je ovo najbolja ekipa Čukaričkog. Izboren je plasman u Evropu pet kola pre kraja, oboreni su mnogi rekordi i uz sve to ostvarena je afirmacija mnoštva dece. Jeste da sezona ne može da se poredi sa onom kad smo osvojili Kup Srbije, ali je ova ekipa uradila mnogo drugih stvari, koje će biti teško ponoviti. Ali, siguran sam da će i to biti nadmašeno. Treba postaviti nove ciljeve, zašto Čukarički ne bi ugrozio Crvenu zvezdu i Partizan? Sa ovom decom sve to je moguće, dobijali su ih u mlađim kategorijama, ne vidim razlog zašto tako ne bi bilo i u budućnosti – zaključio je Veličko Kaplanović.