U knjizi "FK Radnički Niš 1923-1973." autor Đorđe Stamenković ističe da je početak rada Radničkog sport-kluba Proleter bio težak.

Doneta je odluka da zvanična boja sportskih dresova bude crvena. Pošto nije bilo sredstava da se kupe dresovi, majke su bele košulje bojile crvenom bojom - piše Stamenković.

Prvi predsednik kluba bio je Miloš Marković, a među osnivačima bili su i poznate Nišlije Josip Kolumbo i Stanko Paunović.

Ime Proleter promenjeno je dakle pod pritiskom policije. Da bi se pak policija obmanula a režim dozvolio postojanje radničkog kluba, otpočele su akcije na promeni imena kluba u "Radnički" što je i učinjeno 1923. godine - piše Stamenković.

Prve utakmice u zvaničnom prvenstvu Radnički je odigrao u sezoni 1925/1926. u Moravskoj fudbalskoj župi. Do tada je igrao prijateljske i kvalifikacione mečeve u okviru beogradskog Loptačkog podsaveza. Prema istorijskim podacima, ekipa Radničkog je na početku trenirala u malom dvorištu Radničkog doma, a kasnije na starom vašarištu, blizu sadašnje Mašinske industrije.

Uvođenjem šestojanuarske diktature 1929, Radnički je zabranjen.

Suočen sa zabranom, Radnički ne odustaje. U narednim godinama, klub će nastaviti sa delovanjem u okviru fuzije i pod imenom Građanski, ali će nakon sedam godina, 1936. godine vratiti ime Radnički i nastaviti sa radom, ovoga puta u Trupalu. Borba za zvaničnu afirmaciju trajala je do oktobra 1938. godine kada klub uspeva da se vrati u Jugoslovenski nogometni savez - piše na sajtu Radničkog.

Tokom Drugog svetskog rata Radnički je prestao sa fudbalskim delovanjem, ali su se rukovodstvo i igrači priključili partizanskom pokretu. Posle rata, Radnički je ponovo bio na fudbalskim terenima, a onda je 1962. napravio prvi veliki uspeh - ušao u Prvu Saveznu ligu.

Sarajevski Železničar (1:1) prvi je tim koji je 19. avgusta 1962. godine gostovao u Nišu u Prvoj saveznoj ligi.

Na prvoj utakmici u Nišu bilo je 9.000 gledalaca. Radnički je igrao nepovezano. Pripreme su bile isforsirane, naporne, tako da su Nišlije igrale zamoreno i konfuzno - piše Đorđe Stamenković u knjizi.

Ime "Real sa Nišave“, kao simbol snage niškog prvoligaša, pojavilo se prvi put na transparentu 14. aprila 1963. godine na utakmici Radnički – OFK Beograd.

Ovo laskavo poređenje sa Real Madridom, započeto među 13 studenata, a kasnije i opšteprihvaćeno, najbolje pokazuje koliko je niška publika volela svoj klub, ali i cenila postignute rezultate - piše na sajtu kluba.

Evropski Radnički

Polusezonu 1973/74 Radnički je završio jesenjom titulom, a dve godine kasnije u vitrine kluba stigao je i prvi međunarodni trofej - Balkanski kup.

Usledile su zlatne godine niškog Radničkog - juna 1980. godine je kao trećeplasirana ekipa u nacionalnom prvenstvu stekao pravo učešća u Kupu UEFA, u kome je igrao još dva puta.

Najsjajnija godina bila je 1982. - Evropa je tada znala "kude je taj Niš", a na "Čairu" se igralo polufinale Kupa UEFA.

U svom drugom učešću u Kupu UEFA u sezoni 1981/82, pamtiće se velike utakmice "Reala sa Nišave“ sa Napolijem, Grashopersom, Fejnordom, Dandi junajtedom. Velika podrška i euforija koja je tih godina pratila Radnički u sezonama evropskih kupova kulminirala je 7. i 21. aprila 1982. godine kada je ekipa zaustavljena u polufinalnom dvomeču Kupa UEFA od strane nemačkog Hamburga - podsećaju na sajtu.

Usledila je teška decenija i za državu i za klub, a 1994. godina biće upamćena i kroz polufinale Kupa Jugoslavije. Nišlije su pobedile Crvenu zvezdu na "Čairu" 2:0, ali izgubile na "Marakani" sa 4:0.

Godina 2000. donela je tragediju za Radnički, Niš, ali i fudbal - od udara groma za vreme treninga poginuo je jedan od najtalentovanijih niških fudbalera svih vremena Ivan Krstić Beli.

Usledile su godine loših rezultata, dva ispadanja u treću ligu, ali posle 9 godina u nižim ligama Radnički se 2012. vratio u elitu i tu ostao i danas.

Zbog pandemije korona virusa i vanrednog stanja u Srbiji Radnički neće moći da 97. rođendan proslavi sa navijačima, a poziva sve simpatizere da se čuvaju.

U vremenu kada zbog borbe protiv pandemije koronavirusa nismo u mogućnosti da na pravi način obeležimo ovaj datum, ostaje nam samo da vas pozovemo da budete disciplinovani, ostanete kod kuće i tako sačuvate i sebe i ostale ljude, a da se, kada sve ovo prođe, ponovo vidimo na "Čairu" i nastavimo tamo gde smo stali. Jer vreme Radničkog tek dolazi! - piše na Fejsbuku Radničkog.

Omladinska škola Radničkog osnovana je 1963. godine, a beležila je mnogo uspeha, od osvajanja prvog mesta 1966. godine na međunarodnom turniru u Parizu, do osvajanja titule prvaka države na prvenstvu Jugoslavije 1991. godine.

Navijači Radničkog su "meraklije", a grupa je osnovana 1989. godine, tri dana pred prvenstvenu utakmicu između Radničkog i Crvene zvezde.

I pre ovog je bilo organizovanog navijanja na "Čairu". Prvo veliko i organizovano navijanje desilo se 1962. kada je Radnički izborio svoj prvi ulazak u prvu ligu, protiv Vardara, kada je nekoliko hiljada navijača iz Niša otišlo u Skoplje da podržava svoj klub.

Tokom istorije, kroz selekcije Radničkog prošla su mnoga velika fudbalska imena, među kojima su i Dragan Pantelić, Miodrag Knežević, Ljubiša Rajković, Ilija Dimoski, Milovan Obradović, Zoran Bojić, Aca Panajotović, Miroslav Vojinović, Dragan Holcer, Jovan Anđelković, Stevan Ostojić, Dejan Petković Rambo, Dragan Stojković Piksi...