Karate reprezentativka iz Obrenovca Jelena Milivojčević - foto: Milan Ašković

Evropska bronza za obrenovačku karatiskinju, Jelenu Milivojčević (29), predstavlja krunu duge i uspešne karijere, koja traje duže od dve decenije. Osvojenom medaljom u najlakšoj kategoriji (-50kg.) na prvenstvu u španskoj Gvadalahari, stekla je zvanje zaslužnog sportiste, sa ostvarenjem nacionalne penzije. Uvek je bila na korak od pobedničkog postolja, mada je u mlađim kategorijama osvajala evropske medalje. Šta znači privrženost i posvećenos ovom izuzetno napornom sportu, dovoljno govore sati i sati paklenih treninga, brojna domaća i međunarodna takmičenja, sparinzi, i tako danima, godinama, bez predaha. Odrekla se brojnih zadovoljstva koja su dostupna njenim vršnjakinjama: letovanja, putovanja, praćenja mode i drugih lagodnosti dostunih devojkama.

U osvrtu na Gvadalaharu, Jelena još pamti koliko je trebalo uložiti energije, sačuvati prisebnost  u ključnim momentima. Na  kraju su sitnice odlučivale o raspodeli medalja.  - U eliminacijama sam savladala Italijanku Violu. U drugom kolu radila sam sa Plank iz Austrije nerešeno, inače među vodećom  na svetskoj listi. Sudije su preglasavanjem pobedu dodelile mojoj protivnici i,  zahvaljujući plasmanu Plank u finale, dobila sam priliku da se kroz repesaž borim za bronzano odličje – seća se devojka bez mane i straha. Pobedom nad Letonkom Vica, izborila je pravo da sa Alejevom iz Azerbejdžana radi meč karijere. – Alijeva je defanzivac i nije mi bilo lako da načinim  strategiju i plan borbe protiv jedne od najbiljih svetskih karatiskinja. Silom prilika bila sam prisljena da preuzmem inicijativu i taktički dobijem taj odlučujući  poen koji sam uspela da sačuvam do kraja borbe – opisuje borbu svoje karijere.  

Španija se za Jelenu pokazala taličnom i prošle godine je na Mediteranskim igrama osvojila prvu medalju, i to zlatnu za Srbiju. Upravo je uspeh sa ovog renomiranog takmičenja bio uvod za ostvarenje sna u istoj zemlji, ali u drugom gradu. Bila je to ujedno prva medalju za reprezentaciju Srbije na 18. Mediteranskim igrama u Španiji, i prvo najsjanije odličje za srpski karate posle 15 godina. Medalja joj je posebno draga štoje  prva od kad je karate uvršten u porodicu olimpijskih sportova.  

Za predah nije bio previše vremena i očekuje je, na prvi pogled,  nemoguća misija: kako pobediti svetsku karate elitu  i domoći se Olimpijade u Tokiju. S obzirom da je karate prvi put na najvišoj smotri, i više kao eksperiment,  grupisane su  kategorije i umesto šest, na raspolaganju će im biti tri.  To praktičnoi znači , kaže sjajna  šamponka, da će se ujediniti  najlakša  kategorija (-50) i sledeća težinska, do 55kg. -  Sistemom kvalifikacionih turnira i kroz nastup u Premijer ligi sakupljaće se  neophodni bodovi – objašnjava nam prilično komplikovani sistem bodovanja. Trenutno vredno radi na primpremama na Tari i već 4. septembra očekuje je prvo kolo svetske premijer  lige u Tokiju, sledi Moskva i Madrid i tako svakog meseca do evropskog prvenstva u maju naredne godine. Trenutno se nalazi među 20 najboljih u objedinjenoj kategoriji i kroz liga sistem mora sakupiti dovoljno bodova da se probije među deset iz svetske elite. U tom nastojanju pomaže joj savezni trener Aleksandar Ranisavljević i kondicioni stručnjak Nenad Pažin. Dodaje da je zadovoljna tretmanom koji ima u reprezentaciji i klubu iz Mladenovca. – Za mene je velika čast što sam  dobila mogućnost da reprezentujem svoju zemlju na tamijima širom sveta. Nema veće sreće od saznanja da braniš trobojku  i slušaš himnu na najvišem postolju – kaže nadahnuto.  

U karateu je od svoje šeste godine, i objašnjava kako je tako dugo ostala u vrhu.- Bitna je posvećenost, rad, red i disciplina, a pre svega ljubav prema karateu i motiv koji te tera da radiš predano iz dana u dan, i tako godinama. To mi je ušlo u krv i na to gledam kao svaku obavezu koju moraš ispuniti – nabraja Jelena. Porodica je sve ove godine uz mene.  Sestra Katarina do nedavno je bila uspešna na tatamiju, i uspela da završi Mašinski fakultet u Beogradu.  

U obrenovačkom naselju Dudovi majka Jasmina u stanu brižljivo čuva sve Jelenine trofeje i priznanja. A njih nije mali broj: preko 700 medalja i 30-tak pehara. Najznačajnije medalje i pehari su izloženi u vitrinama, dok su one iz mlađih kategorija spakovane u nekoliko kartonskih kutija.   

Počela je kod trenera Milorada Furtule, i sa 13 godina prešla u Rakovicu, gde se afirmisala i postala znano ime u srpskom karateu. Neprikosnovena je u svojoj kategoriji sa više od deset titula državne prvakinje. – Pored evropske bronze i zlata sa Mediteranskih igara, ponosna sam na tri evropska odličja i jednog  svetskog u mlađim kategorijama – naglašava naša sagovornica i dodaje da je tri puta proglašena za najbolju sportiskinju Rakovice. Od pre osam godina se preselila u Mladenovac kod trenera Slađane i Dragoslava Stojkovića i ličnog trenera Aleksandra Radisavljevića. U Mladenovcu za Jelenu tvrde ,,Obrenovčanka a naša’’.

 Svakodnevno živi na relaciji Mladenovac – Beograd – Obrenovac,  i u međuvremenu je,  pored silnih obaveza, uspela da završi DIF. – Sve se može kad se hoće – deviza je ove simpatične Obrenovčanke – Važno je da sve aktivnosti isplaniram i uskladim na vreme. Mada sam u karateu preko dve decenije još ne osećam zasićenje i ,,glad’’ za pobedama i medaljama motiviše me da još napornije radim. Moj san su Olimpijske igre u Tokiju. Svesna sam da će biti izuzetno teško naći se ugrupi privilegovanih sportiskinja, ali sve ću  učiniti da sakupim što više bodova preko kvalifikacione Svetske premijer lige – optimista je i puna vere u svoje mogućnosti Jelana Milivojčević.