Miodrag Sremac, pojačanje Napretka iz Popinaca

Doktor na terenu i van njega  

  Fudbalski poslenici iz Popinaca drastično su, tokom zimske pauze, osvežili (pojačali) igrački kadar. Jednostavno, bili su primorani na takav potez: igre u prvom delu prvenstva i bodovni saldo bili su daleko ispod renomea kluba prebogate istorije, koji sledeće godine slavi vek postojanja! Među mnogim „novajlijama“ je i Miodrag Sremac. Prve kontrolne utakmice su pokazale da se radi o o vrlo kvalitetnom igraču sredine terena, neiscrpne energije. Međutim, ne krase ga samo te osobine.

  Između ostalog, za medije je vrlo zahvalan. Otvoren, pre svega. Jednostavno, uključite  diktafon: pitanja su nepotrebna!

  - Rođen sam 1991. godine u Sremskoj Mitrovici – počinje Miodrag Sremac, praktično bez pitanja – Za moje fudbalsko obrazovanje, od prvog kontakta s loptom, brinuo se otac Dragan, koji je svojevreno bio izuzetan futsal igrač. S obzirom na njegov perfekcioniyam, provodio sam sate na terenu, gde sam učio tak i najkompletksnije tehničke elemente. Sa sedam godina počeo sam trenirati u Sremu, gde mi je trener bio Stojan Kirš, nekadašnji internacionalac, koji je znanje stečeno u Holandiji prenosio na moju generaciju. Već sa 13 godina zapazili su me Miloš Miljanić i nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Goran Đorović. Dobijam poziv da se priljučim najvećem klubu u Srbiji i regionu - Crvenoj zvezdi. Bio sam stipendista ove ekipe i  imao sam  plaćeni internat. S obzirim da sam uvek na prvo mesto stravljao obrazovanje, što je bilo i logično, uvek sam bio odličan đak. Kako je moja majka Nadežda i sama delilo to uverenje, uslov je bio da ne pohađam nastavu u školi vanredno, već redovno. U Beogradu sam završio osmi razred osnovne škole i upisao srednju pravno – poslovnu školu, što mi kao „vukovcu“ nije bilo preterano teško. U Crvenoj zvezdi sam nastupao s dosta uspeha do prelaska u omladinsku selekciju, kada sam se, u potrazi za potencijalnim seniorskim iskustvom, preselio u Čukarički. Igrao sam za njihov omladinski tim i trenirao sa seniorima, pod vođstvom vrsnog stručnjaka Dragoslava Stepanovića. U jednom trenutku, kada sam potpisao ugovor sa FIFA licenciranom menadžerom Slobodanom Nikolićem, pojavciča se mogfućnost da počnem igrati fudbal u Trećoj ligi Slovačke, za ekipu Tatrana. U njoj provodim gotovo dve godine i značajno doprinosim da se klub, najpre, spasi ispadanja, da bi se sledeće godine plasirao u viši rang. Po mišljenju navijača dobio sam nagradu kao najbolji igrač sezone. Fudbalski put me, potom, vodi u austrijsku Admiru, gde se nemogućnost postizanja dogovora oko uslova saradnje isprečila mom ostanku. Odigrao sam u 3. diviziji tu sezonu za Salingen, gde sam doživeo neugodnu povredu, koja me je usporila nekoliko meseci. Sledeći klub bio mi  je švajcarski Sent Galen. Zbog nemogućnosti dobijanja boravišne vize, nisam mogao nastupati za prvi tim. Posle te sezone prelazim na Kipar, odn. Olimpijakos iz Nikozije. Igrao sam i za češki Banjik Sokolov, koji je u to vreme sa klupe vodio čuveni Radoslav Latal. Jednu sezonu sam nastupao za nemački SC Singen. Bio sam i u švedskom Vaista Sirjanskom. Konačno, fudbalski put me vraća u Srbiju: najpre u LSK iz Laćarka, a potom u Hajduk iz Divoša, s kojim ulazim iz Sremske u Novosadsko – sremsku ligu. Poslednjih šest meseci igrao sam za Budućnost iz Salaša Noćajskog. Tokom svog fudbalskog putovanja, završavao sam studije i usavršavao strane jezike, konkretno engleski i nemački. Od sledećeg meseca bići zvanično magistar ekonomije, a za koju godinu i doktor ekonomskih nauka. Stiče se utisak da mi je u fudbalu uvek veoma malo nedostajalo, što se kaže, za sreću. Ja sam i ovako srećan: mnogo sam naučio na svom životnom putu. Imam bogato iskustvo i postao sam bolji u svakom pogledu. Posedujem UEFA „B“ licencu i specijalizovao sam se za rad s mlađim kategorijama.

   Fudbalski put dovodi Miodraga Srema i do Popinaca.

  - Igrače Napretka sam gledao samo jednom prilikom i to tokom pregovora sa upravom oko dolaska u klub – nastavlja u jednom dahu Sremac – Želeo sam da vidim sa kavim igračkim kadrom raspolažu i da li je kvalitet tima u skladzu sa očekivanjima i zacrtanim ciljevima. Gospodin Vasić, član uprave kluba, predočio mi je svoju i viziju kluba. Kratkoročno: cilj je opstanak u Sremskoj ligi. Imao sam, ispkreno, i težu situaciju od ove i to prve sezone u Slovačkoj. Za razliku od sadašnje ekipe, tada smo imali 13 igrača, ali smo tri kola pre kraja prvenstva izborili opstanak. Dosta toga dolazi od vere u sopstvene i sposobnosti saigrača. Sremska liga je takvo takmičenje da je svaki scenario moguć: ako se veže nekoliko pobeda, idete na vrhu, dok vas serija poraza dovodi u nezavidnu sutuaciju. Najveći iskorak treba da napravimo na polju timske odbrane i brže tranzicije ka polju protivnika. To je nešto na čemu insistiramo. Ali, nije lako: tim je prilično izmenjen i mnogi od igrača do sada nisu sarađivali. Takođe je bitno da ekipa izgradi svoj identitet, način na koji igra i da ta igra bude što istrajnija. Radimo naporno na fizičkoj pripremi, što će nam omogućiti da održimo željeni intezitet u igri. U životu sam uvek bio optimista, tako da verujem da će Napredak opstati u sremskoligaškom društvu.