XS
SM
MD
LG

Obećavajuća jesen kragujevačkog prvoligaša

Spuštena je zavesa na prvi deo sezone u Prvoj ligi Srbije. Nakon 22 naporne utakmice, fudbalere Radničkog 1923 konačno očekuje zasluženi odmor koji će potrajati do polovine januara, kada kreću pripreme za prolećnu polusezonu. Sada je pravo vreme da podvučemo crtu i sumiramo učinak kragujevačkog prvoligaša u dosadašnjem delu takmičenja.

Kada je Darko Tešović na početku svog trenerskog mandata tvrdio da ova ekipa Radničkog ima dovoljno kvaliteta i talenta da se bori za visok plasman na tabeli, mnogi navijači kragujevačkog prvoligaša su sumnjičavo vrteli glavama, misleći da se radi o jeftinoj demagogiji. U ovom trenutku, na izmaku kalendarske godine, može se zaključiti da sada već bivši šef struke Kragujevčana nije govorio u prazno i da ova ekipa zaista ima potencijal da se umeša u borbu za gornji deo tabele.

Darko Tešović je najzaslužniji za selekciju ekipe, koja je ovu polusezonu završila u gornjem delu tabele

Šta je to što se u međuvremenu promenilo, pa se Radnički od kandidata za opstanak transformisao u ekipu koja traži svoje mesto među prvih šest timova na tabeli?

Prvo, uprava kragujevačkog kluba je tokom dužeg vremenskog perioda vrlo predano radila na servisiranju dugova kako bi se konačno skinula zabrana registrovanja novih igrača koja je Radnički kočila u nekoliko prethodnih prelaznih rokova. Ovi napori čelnika kluba na kraju su dobili željeni epilog, pa je Radnički na kraju dobio zeleno svetlo za registrovanje novajlija.

Drugo, napravljen je jedan strateški plan sa ciljem da se formira odgovarajuća igračka baza, kadra da kroz godinu-dve bori bori za ulazak u Super ligu. U skladu sa tim angažovan je perspektivni trener Darko Tešović, kome su date maltene odrešene ruke prilikom selektiranja tima i dovođenja pojačanja.

Tako je formirana ekipa sastavljena mahom od mladih i talentovanih igrača sa kojima je Tešović radio u svom prethodnom klubu Radničkom iz Nove Pazove i u mlađim selekcijama Partizana, kao i od najboljih izdanaka omladinske škole Radničkog, uz dodatak nekolicine iskusnijih igrača poput Mileta Vujasina ili Stevana Kovačevića. Upravo se dolazak ove dvojice igrača pokazao kao pravi potez, a u narednih par rečenica pokušaćemo da pojasnimo i zašto.

Naime, svedoci smo činjenice da je tim sa „Čika Dače“ u prethodnoj sezoni imao puno problema kada je u pitanju stvaranje šansi i postizanje golova iz pozicione igre protiv defanzivno orijentisanih protivnika. To se naročito videlo na utakmicama koje su Kragujevčani igrali na svom terenu, za razliku od onih mečeva na strani, gde su iz kontranapada lakše dolazili do prostora za igru i prilika za gol.

Jedan od osnovnih razloga ovakvog disbalansa u igri jeste to što ekipa Radničkog u svojim redovima prošle sezone nije imala igrače sa kvalitetnim završnim pasom, fudbalskim žargonom rečeno „pakere“, pa se jako teško ulazilo u šanse i dolazilo do pogotka protiv ekipa sa defanzivnijim pristupom.

Dolaskom Vujasina i Kovačevića kragujevački prvoligaš dobio je na kreativnosti u veznom redu, što je uticalo i na promenu načina igre. Radnički je postao ekipa koja teži što većem posedu lopte i nadigravanju sa protivnikom.

Naravno, bilo je potrebno vreme dok se sve kockice ne slože, pa su „crveni“ na startu sezone prilično oscilirali u rezultatima, što nije nailazilo na odobravanje od strane navijača. Prelomni trenutak ove polusezone dogodio se nakon utakmice sa TSC-om na „Čika Dači“, kada je Radnički stigao zaostatak od dva gola i uspeo da izvuče bod. Usledila je i pobeda nad Metalcem, koja je u velikoj meri podigla samopouzdanje u redovima kragujevačkog tima i pružila izvesnu sigurnost ovim mladim igračima, budući da su shvatili da imaju kvalitet da se suprotstave vodećim timovima u ligi. Od tog trenutka Radnički kreće jednom uzlaznom putanjom ka gornjem delu tabele, da bi se neposredno pred odlazak na zimsku pauzu zaustavio na sedmoj poziciji.

Kragujevčani su u u prethodna 22 kola osvojili 37 bodova, uz učinak od 11 pobeda, 4 remija i 7 poraza. Ono što posebno treba napomenuti, to je da su „crveni“ u poslednjih par kola značajno podigli nivo efikasnosti. Sa ove distance gotovo nestvarno deluje podatak da je Radnički u prvih devet kola postigao svega pet pogodaka. To je bila svojevrsna „rak rana“ kragujevačkog prvoligaša na početku sezone, koja ga je koštala bespotrebno izgubljenih bodova u pojedinim susretima.

Kasnije je procenat realizacije poboljšan, ali ostaje činjenica da se onaj deo tima od koga se očekuju golovi, a to je napad, nije baš proslavio. Doduše, i ovde treba sagledati jednu širu sliku pre nego što se krene sa nekim paušalnim ocenama i kritikama.

Najpre, mora se imati u vidu da Radnički još od utakmice sa Sinđelićem u 7. kolu nije mogao da računa na Aleksandra Dimitrića, koji se na ovom susretu teže povredio. Samim tim je i smanjena roticija igrača na poziciji napadača, tako da je sve palo na pleća Andrije Ratkovića i mladog Đorđa Maksimovića.

Upravo sa uspon forme Andrije Ratkovića poklapa sa periodom boljih rezultata kragujevačkog prvoligaša. Ruku na srce, Ratković jeste postigao samo tri gola u ovoj polusezoni, ali je zato zabeležio par asistencija, učestvovao u igri i bio konstantna pretnja za protivničke odbrane. Nema sumnje da ukoliko dodatno poboljša realizaciju, Ratković ima potencijal da bude među top tri napadača Prve lige Srbije.

Greh bi bio da u ovom tekstu ne pomenemo i defanzivnu liniju kragujevačkog tima, na čelu sa uigranim štoperskim parom koji čine kapiten Milan Ilić i Lazar Petrović. Njih dvojica su ove jeseni obavili sjajan posao i da nije bilo onog teškog poraza u Ivanjici (0:4), Radnički bi bio u grupi timova sa najmanje primljenih golova u dosadašnjem delu sezone.

Veliki doprinos sigurnosti odbrane Radničkog dao je i Nemanja Zdravković, momak koji je pokazao da je izvrstan univerzalac, kadar da podjednako uspešno pokriva nekoliko različitih pozicija u timu, a nije mu strano ni postizanje golova.

Štoperski par Ilić-Petrović besprekoran u dosadašnjem delu sezone

Na kraju, red bi bio da se osvrnemo i na struku, budući da je tu ove jeseni bilo najturbulentnije. Darko Tešović, koji je započeo sezonu na klupi Radničkog, bio je planiran kao dugoročno rešenje i čovek koji će doprineti ostvarenju dugoročne vizije klupskih čelnika. Međutim, nekadašnji as Partizana je nakon dvanaestog kola rešio da promeni sredinu i prihvati superligaški angažman u šabačkoj Mačvi, ostavivši rukovodioce Radničkog u šoku i nebranom grožđu.

Kako svaka kritična situacija rađa junake, ljude koji su spremni da iskorače i prihvate odgovornost u najtežim trenucima, tako je bilo i ovoga puta. Ovu ulogu je besprekorno odigrao Tešovićev prvi asistent i dugogodišnji trener mlađih klupskih selekcija Radničkog Darko Milisavljević, koji je preuzeo samostalno rukovođenje prvim timom i na četiri utakmice ubeležio tri trijumfa i jedan remi. Zbog toga je dobio zaslužene pohvale od strane sportske javnosti i publike, pa nije ni čudo što je ostao deo i novog stručnog štaba, na čelu sa Dejanom Nikolićem, čovekom koji je okončao ovu svojevrsnu trenersku vrtešku na „Čika Dači“.

Svaki od ova tri trenera ostavio je određeni pečat u Radničkom. Tešović je neko ko je obavio proces selekcije tima i uspostavio određeni model igre, koji je, doduše nakon određenog vremenskog perioda, počeo da daje odgovarajuće rezultate. Milisavljević je uneo živost u ovu ekipu i pokazao se kao odličan motivator, dok je sa Nikolićem kragujevački tim dobio na disciplini i pokazao da je u stanju da odigra pametno, na rezultat.

Na kraju, postavlja se pitanje šta možemo očekivati od ekipe Radničkog na proleće? Ono što je neophodno, to je da se ovaj tim dodatno iskristališe i da se pojača na par deficitarnih pozicija, pre svega u ofanzivnom delu, gde je nakon povrede Dimitrića smanjena konkurencija.

Trener Nikolić napomenuo je da treba stvoriti jednu takmičarsku ekipu od oko dvadesetak igrača, kako bi Radnički mogao da do kraja izdrži ovu napornu sezonu.

Ono što je jako važno, to je da ekipa Radničkog i nakon pauze održi visok nivo igre i dobrih rezultata iz prvog dela sezone. Ukoliko to uspe da uradi, uz određena pojačanja u igračkom kadru, kragujevački prvoligaš mogao bi da bude prijatno iznenađenje prolećnog dela sezone i ozbiljan kandidat za vrh tabele.


23 .kolo Prva liga Srbije
Bečej 1918 : Inđija
TSC : Trajal
OFK Žarkovo : Teleoptik
Metalac : Sloboda
Javor Matis : Borac
Zlatibor : Radnički 1923
Sinđelić : Novi Pazar
Budućnost : Bežanija
Tabela
Poz Tim UT PB N PR BOD
1 Javor Matis 22 14 4 4 46
2 Inđija 22 14 3 5 45
3 TSC 22 12 8 2 44
4 Zlatibor 22 14 2 6 44
5 Sinđelić 22 10 8 4 38
6 Metalac 22 10 8 4 38
7 Radnički 1923 22 11 4 7 37
8 Bežanija 22 10 2 10 32
9 Trajal 22 8 3 11 27
10 OFK Žarkovo 22 7 5 10 26
11 Bečej 1918 22 7 4 11 25
12 Borac 22 6 6 10 24
13 Budućnost 22 5 6 11 21
14 Teleoptik 22 5 6 11 21
15 Sloboda 22 3 4 15 13
16 Novi Pazar 22 0 7 15 7