Nikola, potičeš iz ozbiljne rukometne porodice. S tim da ti je Zlatko Portner, proslavljeni Jugoslovenski reprezentativac, otac da li je to uticalo na tvoju odluku da počneš i ti da se baviš ovim sportom?

• Jeste sigurno. Nije direktno, ali pošto je rukomet uvek bila glavna tema kad smo bili za stolom, sa tim da mi je mama isto igrala rukomet, mi je to došlo prirodno.

Karijeru si započeo u Švajcarskom klubu Bern Muriju kako bi ukratko opisao to iskustvo?

• To mi je matični klub. Nije baš bilo prelepo iskustvo pošto kada sam ja bio tamo, stručni štab koji je bio tamo u to vreme nije bio kompetentan i nisu verovali u mene iako sam bio proglašen 2 puta kao najbolji golman kadetskog i juniorskog Svetskog prvenstva. To je jedini razlog zašto sam otišao u Kadetten gde sam konačno mogao svetu da pokažem šta znam.

Branio si boje Švajcarskog giganta Šafhauzen Kadetena koji je bio stalan učesnik u Ligi Šampiona. Šta se deilo sa Švajcarskim gigantom te je sada takoreći posrnuo kako u prvenstvu tako nam govori činjenica da je morao rang niže – EHF kup?

• Pa teško je odgovoriti. Ja više nisam tamo i skoro su svi igrači otišli koji su igrali sa mnom sem možda trojice/četvorice. Ja jednostavno mislim da u Švajcarskoj ligi nema više dominacije jednog kluba kao što je bio Kadetten pre. Kadetten je počeo da ulaže više u Švajcarske igrače, što mislim da je odlična stvar, i treba malo vremena da to proradi. Kada vratite malo vreme unazad, možete konstatovati da je možda bilo 5/6 Švajcaraca u ekipi od 16 igrača koji su bili vanserijski. Igrali su finale EHF kupa pre nekoliko godina i jedini Švajcarac u prvoj postavi je bio Ivan Uršič.

Foto: Nikola Portner

Sada si u Monpeljeu, osvojio si titulu Lige Šampiona ali prošle sezone malo je nedostajalo da osvojite i francuski šampionat. Šta je bila barijera?

• Pa šta znam, kao što smo osvojili Ligu Šampiona zbog jednog gola tako smo izgubili prvenstvo za 1. Takav je sport, ponekad imaš više sreće, ponekad ne. U svakom slučaju ostaće nezaboravna godina za klub kao i za mene.

Kakvi su ti planovi za budućnost, da li postoji neki klub gde bi voleo da provedeš svoje najbolje dane?

• Nemam sad neki specifičan klub. Meni je cilj da osvajam medalje, pehare i da imam uslove za trening da mogu da budem bolji svaki dan. Presrećan sam u Monpeljeu i nema razloga da priča stane.

Da li postoji nešto što je tvoj cilj koji još uvek nisi ispunio?

• Ima ih mnogo kako da ne. Još sam mlad i tek mi je karijera počela i imam puno ciljeva koje hoću još da ispunim.

Odlučio si se da „čuvaš gol” Švajcarske reprezentacije, kako je došlo do te odluke obzirom da si Srpskog porekla?

• Prosto, nije bilo nikakve odluke pošto me Srbija nikada nije ni zvala.

Kakav je osećaj igrati protiv Srbije obzirom da ćeš igrati u kvalifikacijama za Euro 2020. baš protiv Srbije 28. oktobra u Švajcarskom Cugu?

• Osećaj je normalan kao i pre svake utakmice. Ja se borim za svoj tim i sve ću da dam od sebe da pobedimo ako nam se bude ukazala prilika.

Da li misliš da može Švajcarska da se kvalifikuje na EURO 2020. u grupi ste gde je Hrvatska favorit a Belgija autsajder?

• Da

I za kraj, šta je tvoj moto koji te vodi kroz život? Šta bi poručio mladim polaznicima rukometa?

• Meni je mama uvek govorila kada sam bio mali : ‘’Živis kako misliš”. Ako se boriš za svoje snove, uvek sve daš od sebe, uspećes i bićes nagrađen.