Da li su za sve, baš sve, u ovoj zemlji, jedini krivci, za ono što nam se događa, novinari? Da li poslenici „sedme sile“, zato što ne pišu lepo i afirmativno, a živimo „u divnom svetu iskrenosti“, iskrivljuju sliku o našem bajnom, odlično uređenom društvu i vrhunski organizovanom fudbalu, jedini imaju odgovorost prema svemu i svačemu što se u mrvicama pojavi kao negativo na astalu naše savršenosti i dobroga?

Član Upravnog odbora Fudbalskog kluba Borac Vedran Pušić sa Gradskog stadiona smeštenog na Trgu Republike Srpske, zadužen sa marketing i finansije u najavi derbija protiv Mladosti iz Doboja kod Kaknja „obeleži“ upravo novinare da ne „služe velikanu“. Tačnije reče: „ne pišete afirmativno i Borac nema tretman u medijima koji zaslužuje“.

Većina novinara na koje se „obrušio“ Pušić dve i više decenije prate crveno-plavi klub „u stopu“, s njim su emotivno prolazili i golgotu ispadanja i sramnog izbacivanja iz Premijer lige BiH, razne nepravde, ali i lepe stvari kao što su evropske utakmice, trofeji u Kupu i titule u Republici Srpskoj i BiH. Možda znaju i mnogo više o klubu od njega samog koji taj isti klub danas predstavlja kao „čivija“, a došao je „juče“, ne spojivši na Gradskom stadionu ni dva kišna petka.

Imaju dve vrste emocije, ona koja se rađa iz srca i duše i ona druga, uzrokovana frustracijama. Vizuelno, Vedran Pušić je nastupio u trofejnoj sali Borca „po nalogu“ ove druge. Zašto je to tako, prvo bi trebalo da objasni samom sebi, a onda i javnosti? Da slučajno nešto ne bi bilo nedorečeno. Kad bi novinari počeli da pišu šta sve o svakome i svačemu znaju, gde bi nas to odvelo? U ćorsokak služenja sotoni i njenoj promociji.

Novinarska emocija je iskrena, ili bar se tako podrazumeva, ne treba ulaziti u pojedinačni istup, ali generalno udariti na profesiju o kojoj niste kompetentni u najmanju ruku zvuči kao opaliti šamar samom sebi. Da li je svestan toga Vedran Pušić?

Dok je igrao u Švajcarskoj za Tun, potpisnik ovih redova imao je pozitivno iskustvo sa Vedranom Pušićem. Iskreno, njegov dolazak u Borac na osnovu tog iskustva i prezentovanih „vidika“ nas je obradovao uz konstataciju – konačno neko ko je prošao „zapadni profesionalizam“ došao je da podigne posrnulog giganta!

Kad ne lezi vraže, Pušić se izgleda brže-bolje uklopio u ovdašnji šablon mediokritetskog funkcionisanja sa glavnom konstatacijom – krivac je uvek tamo negde. Još je to tako frustrirajuće prezentovao da se kod mnogih novinara pojavila i sumnja – da li je u Borcu zaista sada sve bajno i sjajno, kao što se govori i piše, posebno u tim istim medijima po kojima je „opleo“?

Ili je možda stvarnost drugačija?

Dade sebi još Vedran Pušić za pravo, kako novinari u Banjaluci trebaju da se „ugledaju na kolege iz Sarajeva koji glorifikuju svoje klubove“. Malo ko u Banjaluci, pa baš ako hoćete i Republici Srpskoj, želi da se ugleda na Sarajevo u kojem je sve isforsirano „na silu“ i začinjeno prvorazrednom nerealošću, da ne upotrebimo grublje reči. Valjda je logičije pomenuti Beograd, Zvezdu i Partizan, koji su zaista glorifikovani, jer to i zaslužuju, po svemu, a ne klubove iz Sarajeva koji teže ka tome, i uspevaju u svojim namerama, da Borac bude njihov otirač.

Zar nije tako bilo u prošlosti, u prethodnih petnaest sezona Premijer lige BiH?

Borac će uvek ići unazad, ako je Pušić toga svestan, kada se bude poredio sa Sarajevom, a moći će da napreduje ako bude težio tome da jednog dana „preslika“ ambicije Partizana i Zvezde.

Ono što je do sada uradio u klubu Vedran Pušić zaslužuje aplauze, a posle izgovorenih neobjektivih reči na račun novinara zaslužio je da se sudari sa svojim zidom istine. Vedranu Pušiću želimo sve najbolje u daljem radu, imaće i objektivnu podršku, sa konstatacijom i savetom da se u Borac uvek dolazilo sa ljubavlju i dušom, a nikako kamenim srcem i frustracijama. One, frustracije, nikada nisu dobre, pogotovo ako želite da se bavite tako odgovornim i komplikovanim poslom kakvo je ređivanje medija.

Zato njegov udar na jednu časnu profesiju, u kojoj takođe ima kukolja što su pojedinačni slučajevi kao u svakoj, nema mesta. On, taj udar i generalizovanje stvari, više govore o Vedranu Pušiću, nego o novinarima. I pokvario je generalni utisak koji smo imali o jednom mladom čoveku, punom fudbalskog iskstva, stečenom u jednoj od najorganizovanijih i najpreciznijih zemalja sveta – Švajcarskoj.

Nadamo se da smo se razumeli!

Sportski žurnal

Vedran Pušić