Miloš Mihajlov je uz Voždovac bezmalo preko deset godina. Prešao je dug put od dolaska u klub kao mlađi omladinac 1999. godine, igranja u srpskoj i drugoj ligi, pa do toga da se njegovo ime sa velikim poštovanjem izgovara na Voždovcu, a svaki izlazak na teren uliva poverenje navijačima da je zadnja linija sigurna i stabilna kada je on u timu.

Dok se razvijao kao igrač, bio je svedok i brzog napretka kluba, koji je u kratkom vremenskom roku od srpskoligaša postao tim koji je na tabeli bio tik iza „večitih“ rivala.

Mišo, ti si u Voždovcu započeo karijeru prvotimca i igrao u njemu kroz više rangova. Koja su tvoja sećanja na početak igranja za Zmajeve?

- Ja sam prošao fudbalsku školu FK Obilić i došao u klub kao mlađi omladinac. Tada je još postojao stari stadion naravno i klub nije imao lice koje ima danas. Ako se dobro sećam, 2001. godine je usledila promocija u prvi tim, koji se tada takmičio u srpskoj ligi, gde smo pružali odlične partije i usledio je plasman u drugu ligu.

Kakav je bio osećaj biti deo tog tima koji je dobio priliku da zaigra u Prvoj Ligi u društvu najboljih klubova, tada još veće države?

- To je sezona koju ću pamtiti celog života, i mogu slobodno da kažem da je to najbolja sezona Voždovca ikada. Tada smo ostvarili istorijski plasman i završili na trećem mestu.  Te sezone smo pobedili Partizan sjajnim preokretom 2:3, iako su oni vodili 2:0, sa Zvezdom smo igrali ravnopravno i čak vodili u utakmici 1:0 i nesrećno izgubili. U toj sezoni smo zaista imali fenomenalan tim koji je prevodio Miroljub Ostojić. U prilog tome govori da su nakon te sezone, skoro svi iz tima napravili transfere u jače klubove, što govori da je Voždovac te sezone bio zaista tim koji je privlačio mnogo pažnje.

Ko se u toj sezoni isticao u timu, da li je neki saigrač odskako kvalitetom?

- Jako teško pitanje, mislim da ne bih mogao da izdvajam nikoga, to je zaista bio jedan skup sjajnih igrača i sjajnih ljudi od kojih sam mogao mnogo da naučim. Mnogo mi je značilo što sam uz sebe imao Gorana Miloševića, koji je iza sebe imao internacionalnu karijeru i koji je sedam godina proveo u Španiji, između ostalog igrao i za Espanjol. Zbog svega toga, ne bih mogao da izdvajam nikoga. Sve su to bili kvalitetni igrači, trener je to umeo da savršeno uobliči u jedan ozbiljan tim i to je na kraju i dalo rezultate, koji ostaju najbolji u istoriji kluba.

Nakon toga usledio je transfer u Partizan i igranje u nekoliko inostranih klubova, a u međuvremenu Voždovac je dobio novo lice,  novi stadion i novu organizacionu strukturu. Kako vidiš Voždovac nekad i sad?

- Razlika je ogromna, u svakom aspektu. U organizaciji kluba, u logistici, u pristupu, zaista u svemu. Voždovac je ipak nekada bio trećeligaški klub, a sada je zaista stabilan prvoligaš, i u skladu sa time se i ponaša i organizuje, i tako će biti i u narednom periodu. Ove godine je ostvaren rekordan transfer, što samo govori u prilog tome da se u klubu zaista radi kvalitetno i sistematično. Klub napreduje svake godine, i biće sve bolji i bolji.

Kako ocenjuješ trenutni potencijal tima, koji je trenutno, čini se, spoj iskusnih igrača kao što si ti, Pavlović, Sikimić i Mikić i mladih igrača kao što su Purtić, Stuparević, Ilić, Duronjić i ostali?

- Ja sam pristalica toga da treba davati šansu i podršku mladim igračima i mislim da Voždovac sada ima idealan spoj mladosti i iskustva i da je napravljen odličan balans u ekipi. Svi nestrpljivo čekamo odlazak u Antaliju, gde će nas dočekati lepše vreme i sjajni tereni i gde ćemo imati šanse da se maksimalno posvetimo spremanju za izazove koje nosi nastavak prvenstva.

Ovo su prve kompletne pripreme koje će tim proći sa Šefom struke Draganom Aničićem, kakav je utisak o njegovom načinu rada?

- Novi trener je došao u nezgodnom trenutku, na sredini prvenstva i teško bi bilo svakom treneru da napravi neke ozbiljnije pomake. Šef je dosta disciplinovan, radi se dosta na detaljima, što daje veliku dozu profesionalizma svemu. Sjajan je osećaj raditi sa njim, i mislim da ćemo tek tokom ovih priprema moći da se potpuno uklopimo u njegovu filozofiju igre i da napredujemo u svakom segmentu igre.

Iako si jedan od najstarijih u timu, jedan si i od fizički najspremnijih. U čemu je tajna, da li je to način ishrane, trening, disciplina, odnos prema svome telu ili pak nešto drugo?

Sigurno je sve to jako bitno, ali ja najviše pažnje posvećujem ishrani i treningu. Dugo godina sam privatno radio sa Andrijom Milutinovićem, koji je jedan od najpoznatijih trenera u Srbiji i svetu, tako da sam oduvek vodio računa o svojoj fizičkoj spremi. Dosta pažnje naravno posvećujem ishrani, jer mislim da u mojim godinama, ako želim da ostanem na vrhunskom nivou igranja, moram da pazim na ishranu, kao i na kvalitetan trening. Na to sam navikao, i kada bih drugačije radio, sigurno ne bih bio tu gde jesam i ne bih trajao ovoliko.

I za kraj, gde vidiš sebe i Voždovac u narednih 5 godina? 

Voždovac vidim kao stabilnog superligaša koji će se takmičiti u evropskim kvalifikacijama, a sebe vidim i dalje u klubu jer je moj plan da se bavim fudbalom do 40. godine i od toga ne odustajem.