Prvo pojačanje Zmajeva u zimskom prelaznom roku, Predrag Sikimić, u intervjuu za klupski sajt prisetio se prvog dolaska u klub 2015. godine, objašnjava zašto je Voždovac u organizacionom i infrastrukturnom smislu u samom vrhu srpskog fudbala i šta ga je podstaklo da nakon sjajne sezone u Kazahstanu, u kojoj je postao kapiten Atiraua, opet dođe u redove našeg kluba.

– Pre svega čestitke na povratku među Zmajeve i dobrodošao nazad. Kakav je osećaj opet biti „na krovu“, koliko su se stvari promenile u klubu u zadnje tri godine od kada si otišao iz Voždovca?

– Prvi put sam došao u klub 2015. godine, kada sam odlučio da se vratim sa Tajlanda i shvatio još tada da nisam pogrešio u izboru kluba. Sjajan je osećaj vratiti se, pogotovo što poznajem dosta ljudi koji su i dalje tu.
Tim je odličan, mislim da ne zaslužuje da bude na 11. mestu u šampionatu i sve nas čeka zaista veliki posao da vratimo klub u gornji deo tabele, među osam ekipa, i ostvarimo plasman u Plej of. Imam jako veliki motiv da pomognem ekipi u nastavku šampionata. Prezadovoljan sam stanjem i uslovima u klubu i moram da istaknem da na moj dolazak najviše uticao Goran Grkinić i moj odnos sa njim.

– Ti si jedan od igrača koji je promenio više klubova u Srbiji i upoznao različite sisteme funkcionisanja. Kako organizaciono i infrastrukturno vidite Voždovac u odnosu na ostale klubove u našoj zemlji?

– Sigurno je da Voždovac odskače od većine klubova, pre svega jer je izuzetno stabilan. U poslednjih nekoliko sezona prodao je dosta igrača i živi samo od svog rada, što samo govori o ozbiljnosti. Na osnovu svog iskustva mogu da kažem da je Voždovac sigurno među četiri najorganizovanija kluba u Srbiji.

– Kako se sećate svog prvog mandata u klubu, šta je presudilo da izaberete Voždovac kao novu sredinu?

– To je igra sudbine, ja sam trebao da se u tom momentu vratim za Tajland, ali u mom tadašnjem klubu u jako kratkom periodu dogodilo se mnogo promena. Klub je promenio i vlasnika i sponzore, čak i ime, tako da za mene povratak na Tajland je u tom momentu nije bio opcija, iako je bilo izgledno da će se to dogoditi. U tom momentu Voždovac je izašao sa konkretnom ponudom, meni se svidela atmosfera i imao sam poverenje u ljude iz kluba, tako da je sve na kraju ispalo najbolje moguće. Odigrao sam sjajnu sezonu u dresu Zmajeva, postigao dosta golova, i došla je ponuda Crvene Zvezde. Koliko god to čudno zvučalo, Voždovac mi je bio odskočna daska za dalji napredak, čak i u 33. godini.

– Očekuje nas borba za ulazak u Plej of, upoznali ste već nove saigrače, koliko potencijal ima tim Zmajeva?

– Tim ima veliki potencijal naravno, a cilj je zacrtan – i to je već pomenuti Plej of. Klub je u godinama koje su za nama beležio zaista sjajne rezultate, ali eto desio se jedan prirodan pad u igri. Bitno je da ekipa pokaže mentalnu snagu, da se izbori sa pritiskom i ja ću pomoći ekipi na terenu, a navijače pozivam da sa tribine daju podršku.

– Iako si jedan od najstarijih u ekipi, jedan si i od najspemnijih. U prethodnom klubu u Kazahstanu odigrao si preko 40 mečeva i nosio kapitensku traku. Da li je sve u odnosu prema prema svom telu, prema treningu i ishrani ili je pak nešto drugo?

– Što se više bliži kraj karijere, više cenim fudbal i shvatam da se bavi najboljim poslom na svetu. Mora da postoji strast i velika volja. Morate da zaista volite ono što radite, i sav rad i trud će vam se vratiti. Jednostavno je, fudbal ti vrati onoliko koliko si mu dao. Živim sportski život, hranim se u skladu sa time, ali mislim da je voljni momenat presudan.

– Direktor Goran Grkinić napomenuo je da ćete na kraju karijere dobiti ponudu da ostanete da radite u klubu. Gde vi vidite sebe, opet na terenu, ali u ulozi trenera ili možda na nekoj funkciji.

– Generalno to je neki plan, da nakon karijere ostanem u klubu. Za sada sebe kao trenera ne vidim, ali možda će to da dođe vremenom, ipak sam još uvek mislima na terenu. Sve opcije su otvorene još uvek, bitno je samo da budem u funkciji kluba.