Narodna umotvorina „Iver ne pada daleko od klade“ potvrđena je u bečejskoj porodici Vaštag. Ali, junak naše priče nije Ištvan Vaštag stariji, koji je kao kapiten fudbalera Bečeja iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka izrastao u klupsku legendu poznatiju po nadimku „Fući“, niti njegov istoimeni sin, svojevremeno golman mlađih kategorija istog tima, već treća generacija fudbalske porodice Vaštag devetnaestogodišnji Ričard.Zajedničko im je što su sva trojica za loptom naučili da trče po bečejskim ledinama. Prva dvojica su tu i završili svoje fudbalske karijere, a mladi Ričard je gradi u Mađarskoj!?

Ričard između oca i dede Ištvana – FOTO: V. JANKOV

- Nedavno, 9. novembra, sam proslavio 19. rođendan i više nemam prava da igram za selekciju do 19 godina. Pošto sam prerastao mlađe kategorije, sve misli su mi okrenute igrama u B timu MOL Vidi iz Sehešfehervara, čiji sam stipendista poslednjih godinu dana, kako bi se izborio za profesionalni angažman. Na prekretnici sam. Iako sam završio sportsku gimnaziju u Budimpešti, nisam upisao fakultet, sve u želji da akcenat stavim na fudbalu. Opredelio sam se za fudbal, stekli su se uslovi za potpisivanje profesionalnog ugovora i sada moram da budem maksimalno posvećen tom cilju. Sve karte bacam na teren, gde kroz trenažni proces i utakmice moram da se dokažem. Nije lako, ali kad se nešto žarko želi... aktuelna je priča našeg mladog sagovornika Ričarda Vaštaga.

Početak fudbalske priče odvodi nas u njegovo detinjstvo. Od deda Fućike je naučio da voli fudbal, jer mu je on „prodao“ prve fudbalske finte. On ga je saosam godina odveo na isti teren gde je on kao vrsni vezista i kapiten Bečeja ostavio zapažen trag i predao ga u ruke svojih učenika Budimira Bašića i Dejana Stanojeva.

- Šest godina sam odlazio na gradski stadion i u „školi fudbala“ učio fudbalsku azbuku. Iako pišem desnom rukom, šutiram levom nogom i to je trenere opredelilo da u pionirskoj ekipi zauzmem poziciju levog beka. Kasnije se to proširilo i na ulogu štopera, pa i dan danas uspešno odrađujem obe uloge u timu, s uvek prisutnom osmehom na licu priča nam gorostas od 184 santimetara visine i 80 kilograma težine.

Skok i igra glavom su jače strane u igri Ričarda Vaštaga – FOTO: FK MOL Vidi

Tada se u priču umešao otac Ištvan mlađi i pojasnio otkud to da se Ričard našao u Mađarskoj.

- U eri uzimanja dvojnog državljanstvasurfovao sam 2013. godine po internetu i pronašao da u Hodmezevašarhelju fudbalska akademija poziva telente. Obratio sam im se i pozvali su Ričarda na probu. Zadovoljio je i sedmi razred osnovne škole upisao je u novoj sredini, odvojen od kuće... Ostao je tamo tri godine. U međuvremenu su ga pratili skauti budimpeštanske Ujpešt Dože. Opet proba i opet novi poziv. Nastavio je školovanje na dva fronta, u sportskoj gimnaziji i na terenima legendarnog kompleksa Ujpešt Dože u Budipešti. Kako se u životu sve ponavlja, opet ista priča, praćen je od strane Videotona, bio na probi i prešao januara ove godine u Sehešfehervar, upotpunjuje priču Ričardov tata Ištvan Vaštag mlađi.

Deda Fućika nestrpljivo sluša i ne može da dočeka da se uključi u razgovor.

- Sada su stvoreni svi uslovi da potpiše profesionalni ugovor. Naravno, potrebno je da na terenu potvrdi kvalitet. A ima ga. Kao mladom igraču najbitnije mu je da igra. Sada u B timu Vidia, a na leto treba odmeriti i ne odbiti odlazak na, eventualno, fudbalsko kaljenje u neki manjerejtingovani klub, našao se u ulozi savetodavca deda Fućika.

Svestan je mladi Ričard svega. Imao je nekoliko razgovora sa trenerom profesionalnog pogona MOL Vidi Markom Nikolićem.

- Zna da sam u klubu. Sada ću imati više prilike da igram za B tim i ako se dokažem čekam poziv da se priključim profi timu. Tamosu braća, Marko i Stefan, Šćepović, a donedavno je igrao Danko Lazović, ranije je bio golgeter Namanja Nikolić. Imaju u klubu pozitivna iskustva sa fudbalerima iz Srbije, što mi ide na ruku. Vreme radi za mene. Izazov je veliki, ali sam spreman da dokažem da vreme iza mene nije uzalud utrošeno i da samspreman za profi karijeru, dodaje Ričard Vaštag.                                       

Iako je u dosadašnjih 11 godina treniranja u mlađim kategorijama četiri kluba promenio dosta trenera, i dalje smatra da je najviše naučio od deda Fućike. On mu je, što je izuzetno bitno, ulio ljubav prema fudbalu, uči ga, naravno zajedno sa ocem, da bude strpljiv i da vreme radi za njega.

- Sada radim sa trenerom Kristianom Timom, od koga imam šta da „upijam“ pošto je i on igrao na poziciji štopera. Dosta sam naučio i od trenera Žolta Floriana i Petera Šimeka. Ma, od svakog se ponešto nauči, zajkjučuje Ričard Vaštag.

Trenutno je Ričard Vaštag na prazničnoj pauzi u Bečeju, ali ubrzo sledi povratak u Mađarsku i nastavak borbe za svoje mesto u fudbalskom svetu. Otišao je kao dete nečujno, sada je uzburkao fudbalsku javnost, a planira da se vrati kao dokazani profi igrač.