Prebrojavamo se polako u svim oblastima.  Godina je po mnogo čemu bila složena! Bili su potrebni oni koji znaju, koji su hrabri, uporni, vredni. Ako bi u  još detaljniju analizu , bilo bi mi potrebno mnogo vremena i prostora. Odvojiću samo neke, odnosno one koji su nam donosili radost, recimo u sportu!

Oni su po svemu drugačiji od drugih, različiti po ponašanju, pripadnosti, odnosu prema igri.

Oni su, borbeni, složni, skromni, nisu obećavali, a više od ostalih učinili i ušli  u naša srca i tako se i toliko približili svima na tribanama, da se zajedno osećaju kao jedna porodica.

Pirotska košarka je i ove godine bila fenomen. Nije to tim u koji su došli igrači zvučnih imena, skupi, košarkaši koji su tražili posebne uslove . U platama, stanovima, ishrani. Kako svima, tako i njima!

Oni su zajedno. U gradu, na treningu, druže se s Piroćancima i medju njima već polako nalaze kumove, najbolje drugare, izlaze uveče. Oni žive – pirotski!

Zašto ovo kažem. Raške je iz  Beograda, Dzoni iz Bogatića, Radulović iz Jagodine, Matović iz Vrbasa, Ljubenković iz Odžaka. Došli su , kako ko,  pre godinu, dve ili tri. I ne samo ostali. Raške već ima kćerku s Piroćankom, Matović i Đonlić su se već napili vode na Guševici “gotovi su” kako se to kaže, još neki od njih pronašli su svoje ljubavi u Pirotu. Ne, svi oni, najpre, pronašli su  ljubav u gradu. Pronašli su  je na ulici, na trgovima, u kafićima, u Hali na treningu, na utakmicama.

Oni su postali isto što i Penda, Bojan, Borko, Skansi, ovi naši klinci. Po ponašanju, po borbenosti, po pripadnosti  GRADU,  KLUBU  i dresu, zaista nema razlike.

I još nešto, nema razlike kada ih sretnete svuda. Nema priče o tome ko je ko i ko je odakle. Uvek su zajedno i njihova svakodnevnost postao je PIROT!

Sve ovo što sam napisao, nije uzalud . Sve ovo  je DOBAR PRIMER. Ako je poštovanja, ako je bliskosti, ako je borbe , ako je energije , ako su njihova srca na terenu i u Pirotu, kao u Smederevskoj Palanci, Leskovcu, ako se čuje pesma u svlačionici i ćilim sa pirotskom šarom  uporedjujemo s njihovom igrom, ako je ,,pirotska furija,, njihov zaštitini znak, onda znači da su uradili nešto veliko!

Sportu, utakmicama, koševima, igri u odbrani i napadu, dodali su ono što je neophodno za uspeh! U sve rečeno utkali su radost, osmeh, ogromnu želju da se sa Piroćancima raduju i zajedno pobedjuju.

Pirotska košarka je primer, a može da bude i pravilo, može da bude očigled svima koji bi da rade nešto za Pirot, u bilo kojoj oblasti, ali im uvek po nešto nedostaje. Eto prilike da uče!

Njima ništa ne nedostaje. Imaju sve! Vaspitanje, toplinu, drugarstvo, poštenje i poštovanje, pripadnost ,  imaju ogromno srce u koje su smestili svoj Klub i SVOJ GRAD i iz dana u dan, iz treninga u trening, iz večeri u veče, iz subote u subotu,  sve to na najlepši mogući način daruju nama koji smo takodje, svoja srca darivali njima.

U subotu je derbi. Veliki derbi. Dolazi Sloboda! Veliki favorit! Prva na tabeli!

Znam, ubedjen sam da su Raške, Džoni, Goge, Penda, Ljube, Martin, Borko, Skansi, Bojan,  spremni da ponovo kada izadju na parket  tu  ostave svoja srca, dušu i ljubav , pogledavajući često prema nama na tribinama  koji ćemo  i te večeri doći da im  ljubavlju uzvratimo!!!

Dugo nosim ovo osećanje i čekam trenutak kada ću ga javno napisati. I evo jesam. Ostavio sam svoj utisak, kao što su oni ostavili dubok trag u svima nama i postali pravi mali veliki junaci jednog GRADA I KLUBA!

Momčine, hvala vam! Budite i dalje to što jeste. Pirotski košarkaši. To je postala mera za vrednost! I hrabro na favorita. Biće naše pirotske šare, kao što će ,,pirotska furija,, biti još snažnija. Ništa nemojte menjati, budite isti, budite i svoji i naši i biće dobro. Kao što je uvek bilo dobro i u pobedi i porazu!

Umalo da zaboravim, svojom brigom, odnosom prema njima, podrškom Slaviša Svilarov,  Saša Vasić, Dušan Dimitrijević, Marko Spasić, Slobodan Djelević, Joca maser, darivali su im sigurnost, snagu, poštovanje i utrli put kojim oni hrabri idu!  Bravo i za njih. Naravno, momčine  bravo  za vas!! Veliko bravo i hvala za radovanja u subotnjim večerima, kada nam često, nije bilo ni do čega!!!